___
СТО ГОДИНА ЧУВАРИ СЕЋАЊА – АРХИВ ВОЈВОДИНЕ
...прошлост не треба изнова проживљавати, она служи за боље сагледавање и разумевање садашњости...
О АРХИВУ
Формирање првих архива и израда првих пописа грађе на територији данашње Аутономне Покрајине Војводине (АП Војводина) датира још из прве половине 18. века. Архивска грађа је тада чувана у објектима и просторијама у којима су радили њени ствараоци – жупанијским зградама, зградама дистриката и магистрата градова, правосудних и војних административних целина. Тада су архиви служили првенствено потребама администрације, и то су била места где се чувају документа која у одређеним приликама могу послужити као доказ о стеченим правима над имовином или о неким другим животним чињеницама.
После Првог светског рата стекли су се услови да се оформи прва државна архивска установа на територији АП Војводине, што је и реализовано 1926. године оснивањем Државне архиве у Новом Саду. Упорним вишегодишњим радом првог архивара и управника, др Димитрија Кириловића, почело је обједињавање мањих, али заиста важних архива. Већ на самом почетку рада на прикупљању документације примљена је архива Бачко-бодрошке, Тамишке и Торонталске жупаније, као и драгоцена грађа која се односи на АП Војводину, а која је реституцијом преузета од Мађарске, а касније и од Аустрије. Од тако преузете грађе формирају се фондовске целине и збирке на основу којих је настао данашњи Архив Војводине.
Државна архива је најпре била смештена у просторијама Просветног инспектората (Футошки пут 77, данас Футошка улица 17, где се налази средња Електротехничка школа „Михајло Пупин“). Оне су биле недовољне и неадекватне тако да већ од тог времена отпочињу напори да се за Архив обезбеди одговарајући простор и изнађе решење за његов трајни смештај.
До пресељења у зграду у којој се данас налази, Архив је више пута премештан. Године 1934. пресељен је из Новог Сада у Петроварадин, у зграду Магистрата (Јелачићева улица 8, данас Београдска 6).Међутим, ни те просторије нису испуњавале основне услове за смештај и заштиту архивске грађе. У згради Магистрата Архив је био смештен до завршетка Априлског рата. За време Другог светског рата архивска грађа је пресељена у просторије Гарнизонске управе у Петроварадину, добар део је однет у Беч, Будимпешту и Чешку. Остатак грађе је смештен у казаматима Петроварадинске тврђаве где се налазио у периоду од 1943. до 1945. године.
После Другог светског поново се премешта, и то у просторије сутерена Банске палате (тадашње зграде Главног народноослободилачког одбора Војводине, данас седиште Покрајинске владе АП Војводине, Булевар Михајла Пупина 16). Овај простор је био недовољан тако да се поново постављало питање трајнијег решења смештаја Архива и архивске грађе.
Проблем је на дуже време решен пресељењем Архива у Сремске Карловце 1956. године у просторије Патријаршијског двора (Трг Бранка Радичевића 8) изнајмљене на коришћење од стране Српске православне цркве, као и у зграду Народних фондова (Трг Бранка Радичевића 3). У периоду од децембра 1959. до фебруара 1960. године архивска грађа је из зграде Народних фондова пресељена у зграду бившег Карловачког магистрата (Трг Бранка Радичевића 1, тада седиште Месног народног одбора у Сремским Карловцима, данас седиште СО Сремски Карловци).
Припајањем грађе Пољопривредног архива, Архив је опет имао проблем са смештајем грађе, па је један њен део пренет у конаке манастира Беочина.
Након деценија сељења Архив је смештен у зграду у којој се и данас налази. У питању је објекат у којем се налазио Окружни затвор, који је наменски адаптиран за потребе Архива. Зграда је свечано отворена 27. априла 1989. године, а одлуком Владе Републике Србије из 2007. године проглашена је спомеником културе.
Током свог постојања Архив је више пута мењао и назив. Основана као Државна архива у Новом Саду, након Другог светског рата, тачније 1946. године, установа мења назив у Војвођанска архива, а већ 1951. године у Државна архива Аутономне Покрајине Војводине. Следећа промена назива је уследила већ 1958. године – у Историјски архив Аутономне Покрајине Војводине. Садашњи назив, Архив Војводине, установа носи од 1970. године.
Архив Војводине чува и стручно одржава архивску грађу покрајинских и неких државних органа или њихових делова у зависности од тога у чијем саставу се налазила територија данашњe АП Војводине, затим установа, јавних предузећа и стваралаца који су деловали или и даље делују на овој територији. Архив води евиденције о архивској грађи преузима, сређује, обрађује архивску грађу, израђује информативна средства о архивској грађи, чува и стручно одржава архивску грађу; доноси акта о утврђивању архивске грађе за културно добро; обавља истраживања ради стварања целине архивског фонда; обезбеђује услове и даје архивску грађу на коришћење; обавља културно-образовну делатност; објављује архивску грађу; организује изложбе архивске грађе, а обавља и друге послове утврђене Законом о архивској грађи и архивској делатности (2020).
Делатност Архива одређена је одредбама Закона о утврђивању надлежности Аутономне Покрајине Војводине (2009), Закона о архивској грађи и архивској делатности и Закона о културном наслеђу (2021). Свој стручни рад Архив усклађује са стандардима Међународног архивског савета: ISAD(G) – Општи међународни стандард за опис архивске грађе (1999); ISAAR(CPF) – Међународни стандард архивског нормативног записа за правна, физичка лица и породице (2003–2004); ISDIAH – Међународни стандард за описивање установа које чувају архивску грађу (2008); ISDF – Међународни стандард за описивање функција (2008).
Ради ефикаснијег обављања архивске делатности, у складу са домаћим законодавством и међународним стандардима Архив обезбеђује стручно усавршавање запослених у области архивистике, техничке заштите и дигитализације. Стручни радници су у могућности да учествују на различитим конференцијама и саветовањима у земљи и иностранству. Тако је Архив редовно присутан на саветовањима које у земљи организују Друштво Архивских радника Војводине и Архивистичко друштво Србије, као и на „Суботичком архивском дану”, међународној конференцији у организацији Историјског архива Суботица. У иностранству то су саветовања и конференције које организују архиви у окружењу са којима Архив има потписане протоколе о сарадњи, као што је, рецимо међународно архивско саветовање „Тузлански архивски дан” у организацији Архивистичког удружења Босне и Херцеговине. Такође треба истаћи присуствовање наших стручних радника скуповима које организују међународне организације из архивске делатности, као и учешће у њиховом раду: Међународни архивски савет (МАС), ICARUS, и др. Архивска грађа Архива Војводине такође је презентована на међународним интернет порталима: портал ICARUS-a, портал Monasteria.net, и др.
Архив Војводине има потписане протоколе о сарадњи са бројним научним и културним институцијама, као и са различитим удружењима у земљи и у иностранству. Архиви држава са којима делимо заједничку историју чувају вредне документе о прошлости српског народа и територије АП Војводине. Још од раније постојала је потреба да се сви ови вредни трагови забележе, опишу и по могућности сниме, тако да Архив наставља са истраживањима у иностранству (Темишвару, Будимпешти, Бечу). У том смислу важна је сарадња са иностраним архивима, музејским и научним установама са којима Архив такође има потписане протоколе о сарадњи.
Архив има врло развијену културно-просветну делатност која се огледа у организовању и одржавању различитих предавања, јавних трибина, сарадњи са образовним установама (посете студента и ђака), представљању књига и организовању различитих архивских и гостујућих изложби. Гостујуће изложбе не односе се тематски само на архивску грађу и архивску службу, у питању су разноврсне изложбе других културних институција, удружења уметника, као и истакнутих појединаца Изложбе се постављају у галеријском простору Архива, као и у дворишном делу који је током 2019. године адаптиран за потребе изложбене делатности, али и других културних догађаја.
За свој стручни, научни и културни рад Архив је добио више друштвених признања и награда, од којих су најзначајније: Орден заслуга за народ – награда Председништва СФРЈ, 1986. године; Златна архива – коју додељује „Фондација Александра Арнаутовића”, 1999. године; Искра културе – награда Завода за културу Војводине, 2006. године. Указом председника Републике Србије Архив је 2016. године одликован Сретењским орденом другог степена, а 2026. године, Сретењским орденом првог степена за нарочите заслуге у очувању културног и историјског наслеђа.
На челу Архива налази се директор, у управи су и помоћник директора и секретар, а своје задатке установа остварује кроз више одељења, која представљају њену организациону структуру: Одељење за документацију, информације и информациони систем, Одељење депо службе, Одељење за сређивање и обраду старије архивске грађе (до 1918. године), Одељење за сређивање и обраду новије архивске грађе (од 1918. године), Одељење за дигитализацију и микрофилмовање, Одељење за издавачку делатност и Одељење за опште послове.